Да је коначно дошло вријеме да Србе у дијаспори престанемо посматрати само као „гастарбајтере“, чији циљеви углавном сежу до зараде иностране пензије, без посебне интеграције у друштво, на наше опште задовољство, увјерили су нас чланови српске заједнице у Аустралији.

Позитиван примјер долази нам из Сиднеја, гдје је група српских интелектуалаца формирала организацију под називом „Срби за правду и демократију“, чија активности су, између осталог, усмјерене и на стварање што повољнијих услова за интегрисање чланова српске заједнице у аустралијско друштво. Повод за оснивање организације 2006. године била су дешавања око хапшења и изручења Драгана Васиљковића, аустралијског држављанина кога Хрватска тражи због наводно почињених ратних злочина у протеклом рату, међутим, сврха и намјера саме организације с временом се ширила и коначно прерасла у „заштиту, очување и унапређење основних људских права и слобода свих грађана, са посебним акцентом на српску заједницу, чланове организације и њене симпатизере“.

Сматрајући да је потребно превазићи онај међу српским заједницама у дијаспори познати, а често и једини, клубски начин окупљања, који се кроз разна фолклорна и друга удружења бави углавном културним питањима и његовањем традиције, челни људи удржења увидјели су потребу подизања нивоа дјеловања, те се организација почела бавити општим националним питањима и интересима, као и питањима хуманитарне природе. Међутим, поред беспоштедног залагања водећих људи, као и свих чланова удружења, велику улогу у осваривању поменутих циљева има и аустралијско друштво, које је, по ријечима Тихомира Новаковића, потпредсједника организације, изузетно отворено и демократично друштво, које оставља довољно простора за лично напредовање. „Структурално, Аустралија је федерација састављена од 6 региона и много територија. Има 16 правних система, једну федералну владу и 8 главних регионалних и територијалних влада. ‘Срби за правду и демократију’ уско сарађују са српским организацијама и Српском православном црквом у Аустралији, настојећи да споје заједницу са бенефицијама, тј. услугама које ове федералне, регионалне и територијалне власти могу да пруже. Настојимо, дакле, промовисати и за штитити српску заједницу у Аустралији лобирањем власти, као и другим врстама активирања када је то потребно“, каже Тихомир Новаковић у разговору за магазин Монитор.

Поздрав из Аустралије

У име организације „Срби за правду и демократију“ свим грађанима Републике Српске, а посебно читаоцима магазина Монитор, упућујемо срдачан поздрав и захвалност на интересовању за питања која се тичу српске заједнице у Аусралији, с надом да ће се ова започета сарадња и наставити, на обострану корист и задовољство.

„Срби за правду и демократију“, Сиднеј, Аустралија

Досељавање Срба у Аустралију, које је започело прије нешто више од 100 година, траје и данас, док су се највеће миграције одиграле у периоду 50-их, 70-их, 80-их и 90-их година. С посљедњим таласима досељеника, евидентно је, интегрисање чланова српске заједнице у друштво и њихово учествовање у јавном и културном животу Аусралије све је интензивније. Много српских усељеника разних професија успијева да уђе у све поре аустралијског друштва, између осталог, има их и у судству и у политичким структурама, а сам доказ за то су и чланови организације „Срби за правду и демократију“, која, слободно можемо рећи, окупља српску интелектуалну елиту Аустралије. „Други и трећи талас српских досељеника боље се снашао када је ријеч о учествовању у широј аустралијској заједници и као резултат тога сада имамо много више правника, доктора, инжењера и политичких представника у локалним заједницама. Међутим, с обзиром на то да је шира аустралијска заједница базирана на енглеским и ирским заједницама, које су различите од наших српских/славенских, није увијек тако лако“, истиче Новаковић.

По поштовању права и слобода појединца, и уопште по широком спектру могућности које као земља нуди, Аустралија је, мишљење је и чланова српске заједнице, идеална земља за досељенике. Оно што је можда и најбитније, земља нуди могућност личног напредовања, без обзира на поријекло, вјеру и нацију. „Уопште, Аустралија је отворена и демократска земља, која пружа добродошлицу досељеницима. Постоје и антидискриминациони закони, који су активно на снази. Уопште говорећи, економски стандард живота је висок и људи су у могућности да се слободно крећу гдје год пожеле“, каже Новаковић.

Веза са матицом

Осим што се, између осталог, баве питањима и интересима српске заједнице у Аустралији, „Срби за правду и демократију“ показују интерес и за дешавања у матици. У контакту су са представницима власти, конзуларним представништвима, појединцима и организацијама, а све у циљу, како кажу, обостране користи и задовољства. Политичке теме и одлуке понекад су и предмет неслагања са челницима матичних земаља, а њихова реаговања односе се углавном на питања од општег и виталног интереса за цјелокупан српски народ. Једна од реакција била је на тада иницијативу, а сада већ и усвојену резолуцију о осуди злочина у Сребреници, коју је Народна скупштина Србије усвојила 31. марта 2010. године.

„Српска дијаспора као интегрални део српског националног бића не сме, не може и неће се сложити ни са чијом и ни са каквом олаком и произвољном квалификацијом која би имала за циљ сврставање или окарактеризовање српског народа као геноцидног. Као што Вам је врло добро познато, питање Сребренице има више димензија, где, по свему судећи, политичка димензија предњачи. Управо би резолуција о Сребреници, у условима медијске и сваке друге кампање против српског народа, била де факто, ако не и де јуре, признање да је српски народ заиста починио геноцид“, наводи се, између осталог, у писму упућеном предсједнику Србије Борису Тадићу 24. јануара 2010. године и додаје: „У задњих двадесетак година сведоци смо опште сатанизације Срба, па је стога преко потребно да се у јавност изађе са егзактним чињеницама…Колико нам је познато о Сребреници, ту се лицитира произвољном и никада до сада доказаном бројком од 8.000 жртава. С друге стране, имамо оспоравања, и то не само представника српског народа. Споменимо само неке еминентне личности као што су проф. Чомски, Xонстон, Херман и др. Господине председниче, Ви немате мандат народа који Вас је изабрао или који у Вас гледа као предводника васцеле нације да потписујете резолуцију о Сребреници, али имате мандат и обавезу, смемо се усудити да кажемо и историјску одговорност, да се борите и изборите за истину. Само истина, ма каква она била, може донети мирно и трајно решење за све народе напаћеног Балкана. Сав правдољубив свет ће Вас подржати у томе.“

Годишња скупштина

На редовном годишњем скупштинском заседању 16. априла 2010. године у Сиднеју поднесени су извештаји о раду организације “Срби за правду и демократију” у протеклој години…

Нови управни одбор је поставио себи задатак да настави започети пут на истрајној борби за заштиту, очување и унапређење основних људских права и слобода свих грађана, са посебним нагласком на српску заједницу, чланове организације и њене симпатизере.

“Срби за правду и демократију” ће наставити да указују на недоследности у закону које омогућавају да грађани Аустралије буду подвргнути процесима који не задовољавају стандарде и параметре аустралијског правосуђа. Жеља нам је да шира аустралијска јавност буде упозната са „правилима без доказа” („no evidence rule”). По једном од тих правила ни један грађанин Аустралије за којег се упути захтев за изручење из земаља као што су рецимо Ирак, Авганистан, Босна и Херцеговина, Хрватска, неће моћи да се упозна са доказима на основу којих му се приписује наводна кривична одговорнст, а камоли да буде у ситуацији да он сам пружи доказе који би могли да оповргну оптужбе. Такође, желимо да скренемо пажњу да постоје аномалије у постојећем законодавству које омогућују изручење у треће земље, а да те исте земље нису у стању, и кад би хтеле, да удовоље једном таквом захтеву који би стигао из Аустралије. Постојећи Закон о екстрадицији (изручењу) је један од таквих примера. Супротно опште прихваћеној међудржавној пракси и принципима, Закон дозвољава кршења принципа реципроцитета, што је, усуђујемо се рећи, неприхватљиво. Постојеће законске регулативе везане за екстрадицију доводе у питање и основну претпоставку невиности док супротно није доказано. „Срби за правду и демократију” су чврсти у убеђењу да би надлежне институције требало да се позабаве овим, за све грађане озбиљним, питањима.

„Срби за правду и демократију” се и овај пут захваљују на свесрдној подршци коју су пружале све српске организације, црквено-школске општине и појединци, без чије би помоћи било тешко истрајати у борби за истину и правду.

С поштовањем,
Саша МИЛАНОВИЋ, адвокат, председник
Тихомир НОВАКОВИЋ, адвокат, потпредседник
Петар ДОБРИЋ, адвокат, секретар
Сиднеј, 20.04.2010.

Око питања хапшења и изручења капетана Драгана, као једног од горућих питања у посљедње вријеме, челни људи организације имају јасан став: „Срби за правду и демократију имају став да је ово одступање од аустралијанске јавне политике и одлука у вези са тим како се договори између држава требају постизати. Прије свега, поштовање једне земље према другој мора да постоји, а самим тим и обостраност и реципроцитет у било каквим договорима. Међутим, у овом случају Аустралија је остала ускраћена, дозвољавајући да властити држављани буду испоручени у Хрватску, док Хрватска не мора да испоручује своје држављане у Аусталију. Ово мора да буде промијењено“, истиче Новаковић.

Српска заједница у Аустралији, у поређењу са осталима, није толико бројна. По посљедњим подацима чини је око 100 хиљада досељеика, мада се незванично тај број креће и до 200 хиљада. Тим више само постојање и дјеловање организације „Срби за правду и демократију“ као организације која се, прије свега, бави интересима поједница, националним, правним, хуманитарним…за Србе у Аустралији од изузтне је важности у процесима што бољег интегрисања у аустралијско друштво, а за нас у матици позитиван примјер успјешног дјеловања наших људи у дијаспори. Стога им, уз честитке на досадашњим успјесима, желимо што дужи опстанак и будући плодоносан рад.

Милада Тишма (Монитор – Бањалука)
петак, 07 мај 2010