U NASTAVKU PROCESA PROTIV “AUSTRALIJENA” ISKAZ DAO SVEDOK ODBRANE.

Još jedan svedok, prisutan u sudnici Vrhovnog suda u Sidneju, u ponedeljak je pokazao na Dragana Vasiljkovića, kao na osobu koju je 1991. navodno video sa Milanom Babićem i Milanom Martićem u poseti zatvoru u Kninu.
Odbrana izdavača dnevnika “Australijen”, koji Vasiljković tuži za klevetu u tekstu iz septembra 2005, pozvala je u nastavku suđenja Davora Hrnjicu (39), koji je, kao policajac u Sunji, tamo uhapšen 30. juna 1991, a zatim prebačen u zatvor u staroj kninskoj bolnici.
Istog dana, ovog puta video-linkom iz Zagreba, iskaze su dali, opet bivši policajac, a sada zamenik gradonačelnika Gline Darko Kaurić, kao i Ilija Ačkar, nekadašnji pripadnik HOS zatvoren u Sremskoj Mitrovici, koji je potvrdio da ga Kapetan Dragan nije tukao. Ovo je ujedno bio poslednji svedok odbrane.

“Ubistvo čoveka iz Slavonije”
Hrnjica je izneo i događaj koji ranije nije pomenut. Rekao je da je u njihovoj ćeliji “ubijen čovjek doveden iz Slavonije”. Prema njegovim rečima, taj čovek je ležao, pretučen, na podu, kada mu je jedan od čuvara skočio na grudi, pa su mu “rebra iskočila, a krv je šiknula do plafona”. NJih su tada oterali iz prostorije, kazao je, i rekli im da je čoveka odvezla Hitna pomoć, ali da su kasnije čuli da je preminuo.
– To nije istina i nije se ni dogodilo – kazao je Evat.
– Dogodilo se – odgovorio je svedok.

Od svedoka na strani novinskog izdavača (osim dvoje novinara, jednog Amerikanca iz Legije stranaca, bosanske muslimanke i poslednjeg, Ačkara) njih pet bili su policajci. Svi su, što je neosporno, bili uhapšeni i proveli su vreme u zatvorima u Kninu, tvrđavi ili staroj bolnici. Svi su, takođe, izneli tvrdnje o batinama, pretnjama, vređanju, slaboj ishrani i nedostatku vode. Veći deo njih izašao je iz zatvora, kako su tvrdili, s polomljenim rebrima i drugim povredama, kao i izraženim gubitkom na težini od 20 i više kilograma.
Razlike u izjavama svedoka su minimalne, ali ih ima. Tako je, recimo, Hrnjica na pitanje da li su zatvorenici imali alat tokom čišćenja bolnice i kopanja kanala, rekao:
– O da, imali smo alat.
Većina ranijih svedoka tvrdili su da su radili golim rukama.
Većina svedoka iz zatvora, takođe, nema direktnih dokaza o komandnoj odgovornosti Kapetana Dragana u zatvoru, već ga opisuju kao osobu “kojoj su svi salutirali” ili je “tretirali s poštovanjem”, pa su iz toga izveli zaključak da je “reč o zapovedniku”. Uz to, ne propuštaju da kažu i da posle njegove posete “batine nisu prestale, već naprotiv, postale su učestalije”, što bi indirektno trebalo da upućuje da je on izdao takvu naredbu.
Opet indirektno, deo svedoka ga tereti zbog tri zvezdice na epoletama, što je, po njima, bio najviši (pa time i najodgovorniji) čin. Pri njihovoj razmeni, međutim, svedoci pominju osobu sa znatno višim činom, pukovnika Ratka Mladića. Istina, njega pre razmene nisu viđali, izjavili su.

Elektro-šokovi
Opisujući šta mu se dešavalo u zarobljeništvu, Davor Hrnjica je ispričao da su on i njegove kolege terani da jednom bosom nogom stanu na pod hodnika, drugu stave u kofu s vodom, a zatim rukom dohvate ogolele žice iz prekidača za struju. Takođe, i da su prestali da idu pod tuš jer je bio priključen na struju.
Klajv Evat je pitao Hrnjicu da li potvrđuje raniju izjavu da mu se “kosa dizala na glavi” posle elektro-udara, što je svedok učinio i rekao:
– Jeste, na sve strane je išla.
– To se ne dešava kod električnog šoka – rekao je Evat. – To ima u crtanim filmovima.
– Jeste li imali opekotina – upitao je barister.
– Jesam od cigareta – glasio je odgovor.
– Vi ste preterivali sa opisima – naglasio je barister.
– Nije istina – uzvratio je svedok.

Većina svedoka je potvrdila tvrdnju Klajva Evata da nikakvih pritužbi ni prijava na Kapetana Dragana nisu imali od kako su pušteni iz zatvora, pa sve do pre koju godinu (tu im se izjave kreću od jedne i po do “tri do četiri godine”, što Evat na sudu povezuje s tekstom iz “Australijena” i postupkom Hrvatske za izručenje koji mu je usledio). Nekolicina je potvrdila da su o tome davali izjave svom tužilaštvu.
Svi svedoci iz kninskog zatvora do jednog negiraju da su ikada došli u kontakt, odnosno da su čuli, videli, odnosno znali da je upravnik bio čovek po imenu Stevo Plejo.
Evat, takođe, pri prepoznavanju svog klijenta, svedocima sugeriše da ga u stvari znaju sa – televizije i to poslednjih godina, kada se počelo govoriti o postupku ekstradicije. Većem delu njih Evat je rekao da ga nikada pre nisu ni videli, što su svedoci odlučno pobijali.
Prema rečima Hrnjice, kada je Vasiljković bio među njima, “u poseti zajedno s Martićem, Babićem i nekim civilima”, on im se predstavio, rekavši da je “Kapetan Dragan, koji je došao iz Australije da pomogne srpskom narodu”.
Upitan da opiše osobu za koju su rekli da je Kapetan Dragan, Hrnjica je s mesta za svedoke pokazao na Vasiljkovića i rekao: “Evo ga, sjedi ovde.”
Pretres se nastavlja svedočenjem Dragana Vasiljkovića, koje će, kako se veruje, trajati tri dana.

Pevali u stavu mirno
Jedna od tortura kojoj su bili izlagani u zatvoru, tvrdi Hrnjica, bilo je teranje da u stavu mirno pevaju “Oj, vojvodo Sinđeliću”, “Marširala kralja Petra garda” i “Od Topole, pa do Ravne gore”.
– To je bilo posebno teško, stajati pravilno sa polomljenim rebrima – kazao je svedok. – A, kad nisam mogao, onda su tukli.
– To su srpske patriotske pesme – upitao je za pojašnjenje barister.
– Jeste – kazao je svedok.

S. PRINCIP
Vesti 06.05.2009