CENA FIZIČKOG I DUŠEVNOG MIRA

“Fond Kapetana Dragan” je bila humanitarna organizacija koja je pomagala Krajišnicima, deci, bolesnima, starima, u ratnim godinama i sačuvala hiljade ljudi od gladi i smrti, ispričala je Branka iz Benkovca.

-Kada su počeli nemiri, negde tokom 1991. živela sam sa mužem i troje male dece u Zadru, najstarija ćerka imla je 14, sin 11 i najmlađa devojčica tri godine, priča svoju životnu priču Branka iz Krajine, jedna od stotine hiljada koji su , samo zato sto su srpske nacionalnosti, prošli kroz pakao u svom hrvatskom rodnom zavičaju.

– Već te 91. smo prešli u Benkovac, misleći da ćemo bar tu biti sigurniji, među svojima. Pakao je nastao 1993. kada mi je umro muž i ja ostala sa troje maloletne dece, bez posla i bez ikakvih sredstava za život. Od tada pa do onog kobnog avgusta 95., moja porodica je preživela zahvaljujući pomoći iz FONDA KAPETANA DRAGANA. Te dve duge godine moja deca su imala hranu i odeću, dobijali smo i novčanu pomoć. Ja sliku tog čoveka nikada neću zaboraviti, taj centar Fondacije koji nam je pomogao u najtežim trenucima zivota. Toliko ljudi, bolesnika, dece, samohranih majki , svi su dobijali pomoć koja je u tim godinama značila život.

Mislili smo sve će to proći i nastavićemo tu gde je prekinuto, nadali se da će se sve smiriti i da će doći bolja vremena. No, umesto smirivanja desilo se isterivanje jednog čitavog naroda. Te večeri, kao i ranijih letnjih, nismo rano odlazili u krevet…nije bilo jednostavno ni zaspati kada okolo brda tutnje , čuju se rafali, sve je to bilo previše blizu kuće, blizu te nevine dece. Samo što smo polegali, deca tek zaspala, a ono počela lupa po vratima…”dižite se , krećemo, moramo se sklanjati”…Nismo imali pojma šta se dešava, jedva sam probudila tek pozaspalu dečicu, uzeli smo svako po neku torbicu i popeli se na traktor kod rođaka. Na tom traktoru, na putu spasavanja života bilo nas je petnaest.. Pitali smo – kuda mi to idemo… odgovor kao da je stigao sa neba, naime tu tužnu kolonu izbeglica nadleteli su dva hrvatska aviona i bacilli bombe …pogodili su kamion na samo nekoliko metara ispred traktora u kom smo mi bili, pogodili su kabinu i ubili oca i sina, u prikolici pogodjenog kamiona ostala je mlada žena u trećem mesecu trudnoće sa još dva deteta. Sve to su videla i doživela sva ta deca iz tih kolona tuge koje želimo da zaboravimo kako bi našli duševni mir.

Četiri godine smo živeli u Srbiji pre no što smo došli u Australiju, najzad daleko od strahota i muka vrativši se spokojstvu i miru. Meni zaista sada treba samo mir, teško je izbrisati ožiljke i fizičke i psihološke. Život nas je naučio koliko surovosti može da se doživi i koliko znači pomoć u teškim danima. To što je moja porodica dobila od Fondacije Kapetana Dragana mi nikada nećemo zaboraviti, to je ona neka svetla tačka u svim tim strasnim godinama koje smo proživeli. Zahvaljujući Draganu moja deca nisu bila gladna, to se ne zaboravlja .

Sanja, prelepa devojka veselih nasmejanih očiju, koja je imala samo šest godina kada je bila na tom traktoru bežeci iz svoje kuce u sred noći, seća se , kako kaže, mnogo ljudi , uplašila se kada su pale one bombe…mrtvi ljudi okolo. SANJA JE IMALA ŠEST GODINA!

Bili smo prošle godine u Srbiji i u Hrvatskoj, teško je opisati kako se čovek oseća kada vidi da je sve ono što si osećao od rođenja kao zavičaj, sada sasvim drugačije, tuđe, oteto…U Srbiji je deci bilo lepo, cak razmišljaju i o povratku…u Srbiju, dovoljno su mladi i , hvala Bogu zdravi da mogu da biraju i da žive malo tamo malo ovde, kao što su mnogi pre nas to već doživljavali.

Opet naglašavam, meni treba samo mir i spokojstvo koje mi pruža saznanje da smo bezbedni u ovoj državi, da smo na okupu i srećni, kaže Branka . Naučili smo na najteži način šta znači MIR i koliko je potrebna pomoć kada je čovek u nevolji. Zbog toga ističem da je za nas Krajišnike, Dragan Vasiljković bio i ostao veliki humanista. Njegov Fond je bio jedini koji je tokom tih godina pomagao ljudima u Krajini, bez te pomoći ljudi bi bili gladni. Zbog toga, sada kada ovom čoveku treba pomoć, kada je zatvoren zato sto je pomagao ljudima u nevolji, sigurno je da svako treba da učini koliko može da se sada njemu pomogne .

Brankina priča je samo jedna od stotine, hiljade sličnih. Životne priče Krajiških Srba rasturenih po svetu najbolje ilustruju neophodnost i značaj organizovanja, razumevanja i zajedničke akcije kako bi se svim ljudima obezbedila pomoć kada je najpotrebnija. Upravo to je i cilj organizovanja Srpskog Lobija, humanitarne organizacije koja za samo nekoliko meseci upornog okupljanja i rada ostvaruje zajedničke akcije koje treba da obezbede pravnu i pravednu pomoć ljudima srpske zajednice. Po rečima predsednika , gospodina Đorđa Bubala, dosada su održane mnogobrojne manifestacije, prikupljene su značajne sume novca neophodne za plaćanje pravnika i baristera kadrih da se suoče sa međunarodnim pravom i da u tom svetlu nađu pravdu za sve naše ljude, jednaku onoj koja je propisana za svakog građanina Australije. Trenutno su aktuelne pripreme za procese na dva suda, u oktobru održaće se rasprava pred Visokim sudom Australije gde baristeri pokušavaju da definišu legalnu stranu čitavog slučaja. Istovremeno, za decembar je zakazana rasprava o izručenju ispred Magistrata u Lokalnom Sudu u Sidneju. To je ogroman posao, zahteva znanje, iskustvo i mnogo rada, što znači i mnogo novca. Kako bi se to obezbedilo, angažovane su sve srpske organizacije i klubovi da zajedničkim akcijama obezbede potrebnu materijalnu podlogu pravnim timovima.

U nedelju, 1. oktobra , na crkvenom imanju u Rosmoru održave se veliki prolećni humanitarni piknik koji treba da okupi hiljade naših ljudi koji će uz druženje i nedeljni ručak, dati svoj doprinos obezbeđivanju pravde svakom pojedincu u ovoj državi. Valja takođe istaći da se slična manifestacija priprema i u Pertu. Naime, 7. oktobra održaće se humanitarno veče namenjeno prikupljanju sredstava za pomoć Draganu Vasiljkoviću, u Srpskom Centru u Madingtonu. Srbi zaista mogu biti ponosni i zadovoljni ovim okupljanjima koja pokazuju da u Australiji danas živi veliki broj ljudi srpskog porekla i da su spremni da se angažuju i da rade za dobrobit svojih sugrađana, rekao je Đorđe Bubalo. – Očekujemo uspešna i lepa okupljanja i druženja i uspostavljanja stabilne Srpske Lobi Organizacije koja ce u svim sličnim situacijama inicirati i sarađivati sa svim srpskim organizacijama za humani i pravedni tretman naših i svih ostalih stanovnika Australije.

Branka Dutina
www.serbsforjustice.com